Uncategorized

Uticaj pandemije na obrazovanje

Uticaj pandemije na obrazovanje svakako će biti veliki. Ne samo da su đaci propustili mnogo gradiva, već će i navike postati drugačije. Onlajn nastava je potpuno drugačija od klasičnog predavanja i bilo je potrebno vreme da se učenici i profesori naviknu na nju. Sa druge strane, mnogi su morali da prihvate realnost i jednostavno pređu na nove platforme za učenje. Sada, kada se stvari vraćaju u normalu izgleda da će biti teško vratiti se i na stare načine obrazovanja. Ako Vas zanima obrazovanje u Srbiji pratite omladina.net.

Student u biblioteci

Uticaj pandemije na obrazovanje tek će se videti u godinama koje dolaze

Uticaj pandemije na obrazovanje je najveći preko onlajn nastave

Mi znamo da je onlajn nastava donela mnoge promene u načinu rada. Pre svega, đaci su ostali kod kuće i sami učili ono što su im profesori slali. Nekima je takav način rada prijao, ali mnogi nisu naviknuti na to. Moramo priznati da je ovakav način rada predstavljao veliki šok da sve koji učestvuju u obrazovanju. Ipak, dobro je reći da su nakon godinu dana ipak ostale neke prednosti i dobre strane ovakvog obrazovanja.

  • Razvoj onlajn nastave svakako je jedna od stvari koja će pokazuje uticaj pandemije na obrazovanje – mnogo toga imaćemo da promenimo u školstvu zbog novih okolnosti a jedna od stvari je i upis 2021;
  • Neke od stvari na koje smo navikli u obrazovanju biće drugačije – kao što je druženje nakon predavanja ili žurke;
  • Jedna od stvari koja je bila otežana tokom pandemije je praksa – jednostavno je nemoguće organizovati je zbog novih okolnosti;
  • Čak i kada se nastava odvija uživo ona okuplja manji broj đaka – to znači da će grupe biti manje a time i manje prijatelja i kolega za druženje i razmenu skripti;
  • Svi znamo da je đački i studentski život specifičan baš zahvaljujući druženjima a to je sada nestalo – i sigurno je da se neće još dugo vratiti u normalu.

Onlajn nastava

Sama onlajn nastava nije potpuna novina i postojala je i ranije. Ipak, nije bila ovoliko razvijena, a profesori su obično sami birali u kom stepenu će biti zastupljena. Sada je morala da postane jedno sredstvo obuke i to je mnogima smetalo. Neki jednostavno nisu mogli da se naviknu na komunikaciju preko računara. Zbog toga je ovo velika promena za sve. Za svaki slučaj savladajte veštinu brzog čitanja.

Praksa

Mnogi fakulteti i srednje škole zavise od praktične nastave. To je posebno bilo važno nakon uvođenja dualnog obrazovanja. Zbog pandemije to je moralo da se promeni, ali je praktična nastava ipak ostala u nekim oblicima. I dalje je na snazi zabrana okupljanja većeg broja studenata i učenika, pa se praksa sprovodi na posebne načine.

Pristup tehnologiji

Ako je ova promena u načinu obrazovanja donela nešto novo to je upotreba tehnologije. Ona je, ipak i ukazala na to koliko ima propusta i nedostataka takvog načina rada. Jedan od njih je i nedostatak računara i interneta. To znači da se sve mora promeniti i unaprediti za budućnost, jer drugačije se ne može modernizovati nastava.

Uticaj pandemije na obrazovanje videće se kroz rezultate

Budući da nam tek slede ispiti i testiranja, moramo reći da će se uticaj pandemije tek videti. Svako testiranje je objektivno daje pravu sliku stanja u obrazovanju. Nemojmo zaboraviti da će i testiranje biti značajno drugačije upravo zbog ovih mera. Drugim rečima, imaćemo prilike da vidimo kako su đaci i profesori savladali načine učenja na daljinu.

Učenje

Mnogim učenicima je učenje najteže što moraju raditi u životu. Čini im se da je to i umno ali i fizički najzahtevnija aktivnost. Tokom pandemije svi mi smo bili izloženi dodatnom stresu i brizi. To je uticalo i na kvalitet učenja, što su profesori i tolerisali. Pitanje je koliko će se to odraziti na savladavanje gradiva kasnije, nakon što smo navikli na ovakav način rada.

Učenje na daljinu

Sigurno je da će se mnogo toga promeniti i nakon što se pandemija završi

Slabije ocene

Jasno je da će sve što se dešavalo u proteklih godinu dana doneti brojne probleme. Isto tako je sigurno da će uspeh đaka biti slabiji. To se očekuje i na narednim ispitima, gde će se konačno pokazati znanje koji učenici imaju. Ne zaboravite da uspeh utiče i na stipendiranje, zbog čega će i broj stipendiranih učenika možda biti manji.

Neki su postigli bolje uspehe

U ovom slučaju treba imati u vidu da je svako na svoj način ispratio ovu pandemiju. Neki su učili bolje jer su bili zatvoreni u kući tokom dužeg perioda. Ima mnogo učenika kojima je učenje bio način da pobegnu od problema sa kojima su se suočavali. Njima će svakako ovo doneti bolji uspeh.

Ostale okolnosti koje pokazuju uticaj pandemije na obrazovanje

Mada smo svi promenili način razmišljanja tokom ove pandemije, neke posledice videće se tek nakon nekog vremena. Znamo da mnogi teško savladavaju tehnologije, a to se videlo i u radu u školama. Ipak, mnogo toga će biti i bolje nakon onlajn nastave. Ne zaboravite da je ona donela potpuno nov način komunikacije i provera znanja učenika koji će svakako biti i dodatno poboljšani u budućnosti.

Studentski život

Jedna od stvari za kojom sigurno pate mnogi učenici a i studenti je nedostatak studentskog života i druženja. Ne možemo zaboraviti da je to i jedna od onih lepih stvari po kojima pamtimo đačke dane. Zbog korone, međutim, morali smo sedeti u kućama, a žurke i zabave još uvek ne možemo organizovati. Zbog toga je sve drugačije.

Novac

Mnogi studenti plaćaju svoje studije zahvaljujući poslovima koje obavljaju preko studentskih zadruga. To je, na žalost, prestalo zbog pandemije, pa su mnogi morali da se vrate svojim kućama i možda i prekinu studiranje. Nadajmo se da je taj period iza nas i da će svi moći ponovo da se aktiviraju i na ovom planu nakon što SZO objavi prekid pandemije.

Pozitivne promene

Jedna od dobrih stvari koje nam je pandemija donela je svakako upotreba tehnologije. Ova situacija doprinela je da se poboljšaju uslovi rada u školama, kao i vidovi organizacije nastave. Sve to može biti i pogodno za budućnost, koja je izgleda došla brže nego što smo se nadali.

Studentkinja

Ima brojnih i prednosti pandemije i onlajn učenja

Konačni sud ipak kasnije

Koliko god nam se sada činilo da se oporavljamo i da ćemo se brzo vratiti u normalno stanje, moramo priznati da još uvek nije sve gotovo. I ne samo to. Da bismo videli uticaj pandemije na obrazovanje, moramo pratiti promene nekoliko godina. Tek tada ćemo moći da kažemo kako je sve ovo uticalo i na nas ali i generacije koje su u školama.

adminUticaj pandemije na obrazovanje
read more

Upis 2021 – po čemu će se razlikovati?

Upis 2021 – po čemu će se razlikovati ove godine izgleda da još uvek nije svima poznato. Dok neki smatraju da će upis na fakultete biti potpuno isti kao i pre, drugi su pre za to da se mladi pripreme na drugačiji način. Sigurno je da će delimični karantin i opasnost od korone ostaviti traga na upis i ove godine. Iako se svakoga dana nadamo da će se nešto promeniti i da će mere zaštite popustiti, izgleda da se to ne dešava. Zato nam je lakše da očekujemo da će obrazovanje kao i upis u škole biti specifičan i u skladu sa merama zaštite od virusa.

Amfiteatar sa studentima

Upis 2021 – po čemu će se razlikovati i da li će studenti moći da budu u velikim grupama?

Kako će izgledati upis 2021 – po čemu će se razlikovati?

Jasno je da upis na fakultete ove godine neće ni približno izgledati onako kako smo navikli. Ne samo da će mere zaštite biti na snazi i dalje, već je i sama priprema za studije drugačija. Sigurno je da je ova situacija ostavila traga na svima nama. Mladi koji upisuju fakultete ove godine više ni sami nisu sigurni kako će njihova budućnost izgledati. Uz sve to, nisu imali redovnu nastavu skoro dve godine. Sigurno je da je sve to ostavilo traga na njima.

  • Korona virus i karantin doveli su do toga da ništa nije onako kako smo navikli – zbog toga će i studiranje biti drugačije ove godine ali najpre naučite kako odabrati fakultet;
  • Svaki fakultet ima svoj program studiranja i upisa pa je neophodno otići do fakulteta i pitati za ono što Vas konkretno interesuje;
  • Ako vas zanima upis 2021 – po čemu će se razlikovati od prethodnih godina uporedite i privatne fakultete sa državnim, jer oni imaju drugačija pravila;
  • S obzirom da je trebalo da se održi nova matura i polaganje ispita u školama, sigurno je da su ovi fakulteti delimično prilagođeni i tome – mada velika matura se još uvek ne primenjuje;
  • Ne zaboravite da ma šta se desilo uvek će se bodovati i ocene iz srednje škole – tako da svakako zagrejte stolicu pre nego što dođe vreme ispita.

Fakulteti imaju autonomiju

Fakulteti u Srbiji imaju pravo da odlučuju o tome kako će organizovati ispit. To znači da svaki od njih organizuje ispit na svoj način. Naravno, svi oni moraju poštovati mere koje je propisala država, a koje se odnose na zaštitu od širenja virusa. Zato je najbolje pre polaganja raspitati se na svom fakultetu o pravilima i načinu polaganja ispita. Pogledajte zanimljive činjenice o Filozofskom fakultetu.

Teže će biti spremiti ispit

Kako god samo polaganje izgledalo, ne smemo zaboraviti da će i samo pripremanje ispita biti veoma teško. Nakon što se školska godina prekinula u martu prošle godine učenici praktično nisu ni imali redovnu nastavu do sada. Sve to uticalo je na znanje, radne navike i pripremanje prijemnog ispita. Sigurno je da će Vam biti teže da se pripremite ove godine.

Bodovanje kao i sada

Budući da fakulteti nisu zvanično objavili promene u načinu bodovanja, možemo očekivati da će ono biti isto kao i ranijih godina. To znači da će se računati ocene iz srednje škole, prema sistemu koji je propisao fakultet. Prijemni ispit nosi jedan deo bodova, takođe.

Ispit u manjim grupama

Kako se prijemni ispit ne može održavati na isti način kao i do sada, jasno je da će se i tu promeniti mnogo toga. Jedna od stvari je ispit u manjim grupama, kako bi se studenti zaštitili od virusa. To ne menja značajno Vašu pripremu za ispit, ali će fakulteti možda organizovati polaganje u više dana.

Studiranje i upis 2021 – po čemu će se razlikovati?

Samo studiranje pratiće ono što se dešava u svakodnevnom životu. Sve ono na šta smo navikli više nije isto. Ako smo navikli da studiranje prate razne zabavne stvari, žurke i izlasci, sada će to biti potpuno drugačije. Osim toga, ispiti, spremanje ispita u čitaonicama moraće da budu drugačiji ove godine. Pripremite se za takav scenario pre nego što dođete do upisa.

Studenti

Sigurno je da će se učenje obavljati u manjim grupama

Onlajn učenje

Čak i ako se sve odvija normalno ove školske godine, sigurno je da će se deo nastave odvijati i onlajn. Budući da se već skoro dve godine studenti obučavaju i preko interneta, sigurno je da će fakulteti nastaviti delimično i sa ovom praksom. To je jeftinije a svakako daje studentima mogućnost da uvek budu u kontaktu sa profesorima.

Više tehnologije

Vreme je da svi prihvatimo da će biti više tehnologije u našim životima i svakodnevici. U tom slučaju je sasvim razumljivo što će i studiranje biti upućeno na tehnologiju. Ako ste do sada i mogli završiti fakultet učeći u čitaonicama, sada ćete više biti upućeni na računar i internet.

Ostali detalji kada je u pitanju upis 2021 – po čemu će se razlikovati?

Ni upis sam po sebi je samo deo većeg problema sa kojim će se studenti suočavati ove godine. Sigurno je da će studiranje i izbor studija zavisiti od toga kako se pripremite za sve što Vas čeka. Ako odaberete fakultet koji ste želeli, ne bi trebalo da bude problema. Uvek ćete moći da pronađete cilj studiranja i prihvatite uslove koji su Vam nametnuti.

Neće biti druženja kao ranije

Jedna od lepih stvari studentskog života su žurke i izlasci. Studenti su navikli da žive u malim stanovima ili studentskom domu, druže se i prave sedeljke. Zbog korone i svega što je prati, takva druženja možda više neće biti spontana i jednostavna kao pre. Studenti znaju da je najvažnije sačuvati zdravlje, pa će sigurno voditi računa o distanci i izbegavanju gužvi.

Neće biti velikih promena u samom učenju i programu

Iako se promene vide na svakom koraku naše svakodnevice, one se neće značajno odraziti na plan i program i učenje. Ono što su fakulteti do sada učili biće prisutno i dalje. Ne zaboravite da se planovi ne menjaju preko noći i ne zavise od trenutnih okolnosti. Tako da se pripremite za upis, raspitajte se na sajtu ministarstva prosvete o programu fakulteta i pripremite se za učenje.

Studenti

Jedna od stvari kojih neće biti sledeće godine su žurke i koncerti

Bitno je da upišete fakultet koji Vam odgovara

Ako se pitate kako će izgledati upis 2021 – po čemu će se razlikovati ne zaboravite da najpre izaberete fakultet koji volite. Nemojte kalkulisati oko toga šta će Vam biti lakše, već birajte ono što Vam najviše leži. Jedino tako ćete imati uspeha, bez obzira na ono što Vas na studijama čeka.

adminUpis 2021 – po čemu će se razlikovati?
read more

Savladajte veštinu brzog čitanja

Veštinu brzog čitanja u poslednje vreme mnogi znaju i sve više se govori o tome. Iako je sigurno jedna od najboljih metoda koje mogu naučiti studenti, čini se da je sve više onih koji su zainteresovani da nauče brzo čitanje kako bi lakše čitali ostalu literaturu. Priznajte da bi i Vama prijalo da knjige možete čitati brže nego do sada i da možete pročitati mnogo više knjiga nego što inače možete. Međutim, imajte u vidu da su sve ove metode najbolje za učenje, a kod običnog čitanja je mnogo bolje da se oslonite na sporije čitanje sa razumevanjem. Za više informacija o obrazovanju pogledajte sajt o obrazovanju.

Studenti

Za studente je veoma važno da savladaju veštinu brzog čitanja

Priprema za veštinu brzog čitanja

Kao i kod svake veštine i ovde je neophodno vežbati i savladati tehniku čitanja. Za mnoge je to veoma teško, jer se radi o čitanju koje je potpuno drugačije. Zato je najbolje da se informišete kako zapravo brzo čitanje izgleda i kako se pripremiti za to. Onda je najbolje da naučite metode i počnete sa vežbanjem.

  • Učenje je daleko lakše kada brzo čitate – to je razlog zašto veštinu brzog čitanja najpre usvoje studenti i naučnici – pogledajte kako način ishrane utiče na učenje i pamćenje;
  • Ukoliko Vam je potrebno da čitate zbog posla onda je svakako mnogo bolje da naučite brzo da čitate – poslednjih godina su blogeri koji pišu o književnosti usavršili ovu tehniku iz očiglednih razloga;
  • Za mnoge studente knjiga je zamena za predavanje, a ako nemaju mnogo vremena da uče onda je ona potpuno bespotrebna – ova tehnika mnogo pomaže;
  • I sami znate da zbog dugog čitanja strada vid, pogotovo ako nemate baš mnogo uslova za bolje svetlo ili čitanje danju;
  • Kao i kod vida, zbog čitanja strada kičma, pa je svakako mnogo bolje ako možemo da skratimo vreme čitanja i okrenemo se isključivo brzom čitanju.

Izbegnite smetnje

Kod mnogih ljudi čitanje je otežano ne zbog toga što sporo čitaju, već zato što im mnogo toga odvlači pažnju. Navikli smo da čitamo uz uključen televizor ili na prometnim autobuskim stanicama. Za ovu tehniku, međutim, nema kompromisa. Morate se potpuno isključiti i biti skoncentrisani isključivo na tekst. A da li ste znali da nespavanje utiče na pamćenje i učenje.

Čitaćete duplo brže

Procena je da običan čovek, nešto malo boljeg obrazovanja, čita oko 250 reči u minutu. To se odnosi i na studente i one kojima je čitanje posao, kao što su pisci i kritičari. Međutim, ova metoda može skratiti vreme za duplo, što znači da možete čitati i do 500 reči u minuti. To su obično dve strane u prosečnoj knjizi, što je više nego neobično.

Čitamo i izgovaramo reči u glavi

Jedna od stvari koje nas ometaju kada čitamo i usporavaju je izgovaranje reči dok čitamo. To radimo i nesvesno, jer želimo da ponovimo i utvrdimo ono što upravo čitamo. Mada to jeste metoda koja nam omogućava da razumemo ono što čitamo, ona nas znatno usporava. Zato je prvi korak ka usvajanju ove tehnike da ne izgovaramo reči dok čitamo u sebi.

Student uči

Za početak naučite da ne ponavljate reči u glavi dok čitate

Tehnike koje su potrebne za veštinu brzog čitanja

Mada je brzo čitanje jedna od neobičnih metoda čitanja, oni koji su je naučili tvrde da je veoma lako savladati je. Šta više, studenti i naučnici koji su navikli da čitaju mnogo literature obično tvrde da su ovu vrstu čitanja već spontano savladali. Sigurno je da ste i sami primetili koliko ste ubrzali čitanje i kako nekada samo skenirate tekst a ne čitate detaljno. To je jedna od tehnika brzog čitanja.

Čitati blokove reči

Kada čitamo obično čitamo reč po reč. Zadržavamo se na nekoj od njih i tumačimo potpuno zasebno. To nas, zapravo, usporava. Jedan od prvih koraka u ovoj metodi je da najpre naučimo da čitamo blokove reči. To znači da zajedno čitamo imenicu i njene prideve, glagole i priloge. Onda ćemo vremenom naučiti da skeniramo i celu rečenicu i razumemo je, a da ne moramo da se zadržavamo na svakoj reči.

Skenirajte tekst

Sigurno je da ste mnogo puta čuli ovaj izraz – skeniranje teksta. On se obično upotrebljava kada su u pitanju društvene mreže. Mi ne čitamo postove i blogove, već skeniramo. Međutim, skeniranje u ovom slučaju znači da prelazite preko teksta mnogo brže, bez zadržavanja na tumačenju i razumevanju svake reči. To obično znači i da prelazite preko teksta dijagonalno, ali to možda nećete moći odmah.

Služite se trikovima i vežbama

Jedan od trikova koji će Vam pomoći da savladate veštinu brzog čitanja je da na sredinu teksta stavite kartu i povlačite je nadole. Dok čitate tekst, pratite kartu a ne tekst. Tako ćete se fokusirati na sredinu rečenice i strane, a onda i brže skenirati tekst. Vremenom ćete tako čitati svaki tekst, bez karte. Umesto karte možete na sličan način koristiti vrh olovke.

Skenirajte stranu odjednom

Kada ste savladali praćenje olovke ili karte, sledi vežbanje. Cilj je da olovku ili kartu povlačite od vrha strane na dole što je brže moguće. Što brže povlačite, brže ćete i čitati. Vremenom ne samo da ćete čitati bez ovih pomagala, već ćete naučiti da skenirate celu stranu odjednom. Više se nećete zadržavati na značenju pojedinih reči niti zastajkivati na tačkama i zarezima. Ono što nas obično usporava kao što je kraj reda ili strane više neće biti u fokusu.

Upozorenja koja morate znati za veštinu brzog čitanja

Kada je u pitanju brzo čitanje, mnogi misle da je to magična formula uz pomoć koje možete savladati učenje i usvajanje novog sadržaja mnogo brže. Činjenica je, međutim, da brzo čitanje ne može mnogo pomoći ako Vam je potrebna koncentracija ili usvajanje novih pojmova. Šta više, postoje tvrdnje da je ova vrsta čitanja dobra samo onda kada Vam je dovoljno površno da pređete tekst.

Studenti

Ova tehnika pomoći će Vam da brzo spremite ispit, ali se ipak nakon nekog vremena vratite još jednom na tekst

Manje informacija upijate

Ono na šta bi trebalo da budete spremni ako želite da savladate ovu veštinu je nedostatak novih informacija. Vi, zapravo, ne možete detaljno i koncentrisano čitati brzo. Sigurno je da nećete razumeti baš svaku rečenicu ili izraz. Ako znamo da je i inače teško poboljšati koncentraciju, jasno Vam je zašto ovo i nije baš dobra metoda. To može predstavljati problem ako čitate beletristiku za koju i ne bi trebalo da koristite ovu metodu. Sa druge strane, dobro je da znate ovako da čitate ako usvajate novo znanje.

Vratite se kasnije na tekst

Naučnici preporučuju da bez obzira koliko dobro ste savladali veštinu brzog čitanja, ipak ne koristite je stalno. Ukoliko se spremate za ispit ili prezentaciju, onda pređite preko teksta ili knjige ubrzano. Ali, nakon nekog vremena ipak se vratite na tekst kako biste detaljnije usvojili znanja i izraze koje ste preskočili.

adminSavladajte veštinu brzog čitanja
read more

Kako izabrati vrtić?

A photo by Alexander Dummer. unsplash.com/photos/gZlsrMPwz0oOpcija kada su vrtići u pitanju je mnogo u vremenu u kojem se nalazimo, ali to ne znači da izbor treba napraviti olako. Najvažnije je zapamtiti da ne postoji savršen vrtić, niti će takav ikada postojati. Međutim, neki su bolji, organizovaniji i pedantniji od drugih. Analiziranje svih raspoloživih opcija može se u prvi mah učiniti jako stresnim. Sa tim u vezi, evo nekoliko saveta koji će vam olakšati čitav proces.

adminKako izabrati vrtić?
read more

Zanimljive činjenice o filozofskom fakultetu u Beogradu

Filozofski fakultet je najstariji fakultet Univerziteta u Beogradu, čiji počeci sežu u 1838.g. kada je aktom kneza Miloša u Kragujevcu osnovan Licej. Filozofski je bio jedan od fakulteta prilikom osnivanja Velike škole 1863.g, kao i prilikom osnivanja Beogradskog univerziteta 1905.g. Od Filozofskog fakulteta se najpre izdvojio Prirodno-matematički fakultet, a 1960. i Filološki fakultet.

adminZanimljive činjenice o filozofskom fakultetu u Beogradu
read more

Roboti kao nastavnici

teaching robots

U bliskoj budućnosti roboti kao nastavnici?

U studiji Škola i roboti  učestvovalo je nekoliko medjunarodnih organizacija (Latitude, LEGO Learning Institute) u sardnji sa australijskim institutom za konsalting.  U istarživanja su uključena deca uzrasta od osam do dvanaest godina iz Australije, Francuske, Nemačke, Južne Afrike, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Nakon što su upitana šta bi se dogodilo ukoliko bi roboti postali deo njihovog svakodnevnog života u školi, ali i u kući,  deca su trebala da odgovore na zadatak tako što će napisati kratku priču ili je ilustrovati. Kada su radovi pregledani i analizirani došlo se do podataka da bi trideset osam odsto dece želelo da se igra sa robotom i isto toliko procenata dece bi želelo da uči sa robotom. Na osnovu odgovora otkriveno je i da deca u ovom uzrasto ne prave jasnu granicu između učenja i igre pa su tako, na primer, deca radila svoje domaće zadatke kroz igru sa robotom. Na ovaj način učenje postaje zabavno, igra postaje znanje. Istraživači su zalključili da bi roboti podstakli decu na kvalitetnije učenje a istovremeno bi takvo učenje bilo oslobodjeno pritiska koji deca osećaju prilikom tradicionalnog načina učenja.

Prema jednoj drugoj studiji (Robot For An Only Child ) deca robote doživljavaju na neki način kao roditelje ili prijatelje. Naravno, radi se o „ljudskim robotima“. Ovakvi roboti su naročito dobrodošli kod dece čiji su roditelji zauzeti a koja boluju od autizma ili neke druge slične bolesti. Kako navode dnevne novine Blic, robot je zamenio dečaka Lindon Betija iz Teksasa u školi. Iste novine pišu da dečak gotovo nema imunitet pa je zbog toga prinuđen da živi u izolaciji. Medjutim, uz pomoć robota, koji mu je ulio novu nadu u život, ne samo da prati časove u školi već i posredno ostavruje kontakt sa svojim vršnjacima.

adminRoboti kao nastavnici
read more

Privatni ili državni fakutet?

What faculty to choose?

Koji odabrati, privatni ili državni fakutet?

U Srbiji je mišljenje o privatnim i državnim fakultetima podeljeno. Oni koji studiraju državni fakultet ili su ga završili velikom većinom smatraju da se na privatnim fakultetima ne radi gotovo ništa, a da tamo odlaze oni koji nisu mogli da završe državni i oni koji imaju dovoljno novca za skupe školarine. Sa druge strane, studenti ili diplomci privatnih fakulteta smatraju da je studiranje na državnom fakultetu gubljenje i vremena i živaca s tim da studiranje na državnom fakultetu može da bude skuplje nego na privatnom. Ipak, iako se o kvalitetu i jednih i drugih ne može suditi uopšteno, postoje očigledne razlike.

Državni fakulteti iza sebe imaju tradicuju koja garantuje kvalitet ali ima i svoje loše strane, pa se tako studenti često žale što moraju da steknu i ona znanja od kojih sutra neće imati praktične koristi. Ono što razlikuje državne fakultete od privatnih jeste i to što pokrivaju gotovo sva polja nauke dok se ovi drugi rukovode onim što je aktuelno na tržištu. Kao veliku prednost državnih fakulteta treba istaći mogućnost školovanja iz budžeta pa je školovanje za dobre studente gotovo besplatno, a uz to ide i smeštaj u studentskim domovima za studente sa strane kao i korišćenje menze.

Prednost privatnih fakulteta je rad u manjim grupama ali i to, kako ističe dr Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta, što mogu da obezbede gotovo mentorski rad profesora sa studentima pa je tako profesor na Megatrendu dužan da bude na raspolaganju studentima šest dana u nedelji, uključujući i subotu. Privatne fakultete odlikuje bolja opremljenost prostorija, savremenja oprema i veća stručna praksa. U proseku studiranje na njima traje kraće. Stipendije za najbolje, ipak, lakše i češće dobijaju studenti državnih fakulteta.

adminPrivatni ili državni fakutet?
read more

Nova radna mesta za naučnike iz Srbije

New jobs for Serbian scientists

Nova radna mesta u EU za naučnike iz Srbije

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja ili skraćeno CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire) nastala je pre nekoliko decenija i bavi se istraživanjima u oblasti nuklearne fizike. Ova organizacija danas broji  20 članica, oko 2.400 zaposlenih i oko 10.000 gostujućih naučnika koji predstavljaju više od 600 univerziteta širom sveta. Sve do 1961. godine jedna od članica ove organizacije bila je i Srbija, a njen povratak u centar vezuje se za 2002. godinu, i trenutno se možemo pohvaliti činjenicom da na najrazličitijim eksperimentima radi čak 30 naših naučnika. Zadovoljan radom i znanjem naših naučnika, u posetu Beogradu došao je i direktor ove organizacije, prof. dr Rolf Hojer. On je u svojoj jednodnevnoj poseti Beogradu obišao i Fizički fakultet kako bi se upoznao sa uslovima u kojima rade naši mladi naučnici i studenti ovog fakulteta. Ovom prilikom profesor je istakao da je jako važno da mladi naučnici iz Srbije postanu deo CERN porodice, kao i da svojim učešćem u istraživanjima daju doprinos nauci, i pozvao ih je da konkurišu na sve vrste radnih mesta koja otvara CERN.

New jobs in EU for Serbian scientists

Nova radna mesta za naučnike iz Srbije, je odlicna prilika za našu omladinu!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

adminNova radna mesta za naučnike iz Srbije
read more

Brže učenje i pamćenje

Fast learning and memory

8 Pravila za brzo učenje i pamćenje

 8 PRAVILA ZA BRZO (I USPEŠNO) UČENJE I PAMĆENJE:

  1. UČITE SA RAZUMEVANJEM

Da bismo neki tekst mogli da zapamtimo, moramo ga prvo pročitati sa razumevanjem. Ne žurite! Ako treba, pročitajte tekst i dva puta da biste bili sigurni da ste ga dobro razumeli. Ovo će se kasnije tokom učenja pokazati kao ušteda u vremenu jer ćete brže pamtiti.

 

  1. PRVO UČENJE PA PAMĆENJE

Nemojte učiti površno i počinjati sa obnavljanjem pre nego što ste lekciju naučili (tako se samo uči napamet). Podelite gradivo na nekoliko smislenih celina i učite ih i ponavljajte jednu po jednu, a zatim i sve zajedno, kako bi te celine postale povezane – pa ćete ih lakše kasnije reprodukovati.

 

  1. OSNOVA ZNANJA

Prvo naučite najosnovnije definicije, odredbe, pravila ili principe koji se pominju u datim lekcijama. Ako ove osnove dobro zapamtite, lakše ćete se prisećati i nekih detalja iz datog gradiva. U principu , prema svom znanju se odnostite kao da gradite kuću. Prvo dobro morate da postavite temelje, a onda znanje polako nadograđujete.

 

  1. PRINCIP JEDNOSTAVNOSTI

Kada ponavljate gradivo, trudite se da se izražavate jednostavno, da ono o čemu ste čitali pojednostavite. Jednostavan materijal se lakše pamti i u našoj memoriji jednostavne formulacije se lakše raspoređuju, pa im je samim tim lakše i pristupiti.

 

  1. POSTAVLJAJTE SEBI PITANJA

Pokušajte da nakon učenja neke lekcije zabeležite pitanja koja je potpuno pokrivaju. Samim tim, kada budete umeli da odgovorite na sva pitanja – ovu ste lekciju savršeno naučili.

 

  1. VIZUELNO PAMĆENJE

Mnogi ljudi vizuelno pamte. Zato je dobro ako ono što učite možete sebi i vizuelno da predstavite (npr. delove oka ćemo lakše zapamtiti ako ih učimo sa slike). Ako gradivo nije takvo da se može vizuelno predstaviti, koristite flomastere u više boja kada podvlačite gradivo. Recimo crvenu za nazive glavnih pojmova, plavu za osnovne definicije, zelenu za primere i narandžastu za neke interesantne detalje. Na ovaj način ćete prilikom prisećanja bukvalno moći da prizovete sliku neke strane iz knjige u pamćenje i da se sa lakoćom setite traženih informacija.

 

  1. TEHNIKE PAMĆENJA

Postoje mnoge tehnike za efikasnije i brže učenje i pamćenje. Možete ih potražiti na internetu ili u različitim knjigama na ovu temu. Ali da znate, i ove se tehnike moraju vežbati!

 

  1. IZBEGAVAJTE UČENJE NAPAMET

Ono što se nauči napamet veoma brzo se i zaboravi. A ako se setite priče o osnovama znanja (treći princip u ovom tekstu), ono što jednom dobro naučite poslužiće vam kao temelj za naredna znanja iz raznih oblasti, koja ćete mnogo lakše sticati.

Takođe, u životu nam se desi da i po dva ili više gradiva treba da reprodukujemo u kratkom vremenskom periodu. A učiti više različitih gradiva napamet u isto vreme skoro je nemoguće i za mozak vrlo naporno.

 

 

adminBrže učenje i pamćenje
read more

Kako odabrati fakultet?

How to choose Faculty

Kako odabrati fakultet, koji nam odgovara?

Pre nego što stanete pred šalter fakulteta koji hoćete da upišete i da predate vaša dokumenta ”šalteruši” pročitajte ovaj tekst i saznajte kako odabrati odgovarajući fakultet.

Za studiranje nikad nije kasno,ali prvo treba dobro da razmislite šta želite, možete i hoćete da studirate. Nisu bitne godine, niti koju ste srednju školu završili. Najbitnije je da ste sigurni u svoj izbor jer taj izbor kasnije predodređuje vasu osobnu i profesionalnu budućnost. Poslovima kojima ćete se baviti kasnije u životu uticaće na vaš osećaj zadovoljstva i kompletnosti, kao i na materijalni i društveni položaj i na mnoge druge segmente vašeg života. Na ovoj bitnoj raskrsnici života mnogi su pod uticajem straha da ne pogreše u izboru kao i pod uticajem roditelja, prijatelja. Mnogi odgađaju do zadnjeg trenutka ili se odlučuju za one fakultete koje vecina njihovih prijatelja upisuje. Morate voditi računa da postoji često raskorak između ambicija i mogućnosti. Oni koji svim srcem žele das upišu neki fakultet, oni se temeljno pripremaju za prijemni ispit, a oni manje ambiciozni se upisuju gde mogu. Isto tako moramo voditi računa o tome šta nam bolje ide, u kojoj oblasti se najbolje snalazimo jer nismo svi čudo od deteta pa da nam sve ide od ruke. Sve ove nedoumice i pitanja možete otkloniti ukoliko prođete sledeće korake:

– Treba da znate svoje sposobnosti-svako zanimanje traži određen sklop osobina i posto smo svi mi različiti  tako da svi mi različito obavljamo iste radnje. One mogu biti intelektualne (sposobnost računanja, rečitost…), motoričke (brzina reagovanja, koordinacija pokreta..) ili senzorne (oštrina vida, razlikovanje boja..). Ukoliko posedujete određene sposobnosti koje su u skladu sa određenim zanimanjem, brže i lakše ćete savladati radne veštine, a time će i vaša radna uspešnost biti veća.

– Treba da znate interese, ono što vas zanima-kojim aktivnostima ispunjavate vaše slobodno vreme… Da li je to knjiga, muzika, sport, diskusija sa drugim ljudima, rešavanje zadataka? Potrebno je odabrati zanimanje u kojem ćemo naći sadržaje koji nas interesuju. Npr. čovek čiji su interesi usmereni prema likovnom stvaralaštvu neće biti najsrećniji kao doktor ili inženjer.

– Treba da znamo svoje vrednosti-to je sklop uverenja i stavova šta je dobro, ispravno ili pozeljno. Ove vrednosti se oblikuju kroz proces socijalizacije, a očituje se ciljevima kojima pojedinac stremi u životu. Postavite sebi pitanja. Da li želite dobro plaćen posao? Da li želite da radite u timu? Da li želite posao koji donosi mnogo uzbuđenja? Da li želite posao kojim pomažete ljudima? Dobronameran i iskren uvid u vlastite vrednosti doprinosi zrelijem odabiru studija i budućeg zanimanja. Npr. ako želite posao koji je cenjen na društvenoj lestvici, a isto tako da pomažete ljudima onda bi vam odgovaralo zanimanje doktora.

– Treba da nabavite listu svih fakulteta i smerova na fakultetima i napravite spisak onih fakulteta koji su vam favoriti i nema veze ako su to potpuno razliciti fakulteti. Nabavite sto više informacija o tim vašim favoritima preko sajtova i i interneta, a možete i popričati sa studentima koji studiraju te fakultete. Takođe izračunajte broj bodova iz srednje škole jer fakulteti različito boduju. S toga morate temeljno da znate koji su kriterijumi upisa na fakultete koji se nalaze na vašoj listi favorita.

– Takodje bitna stavka pri odabiru fakulteta jeste kojim poslom možete da se bavite posle završetka fakulteta i kakva je situacija sa zaposlenjem jer svet rada se stalno menja pod uticajem znanstvenog i tehnološkog razvoja. Npr. ukoliko vas zanima srpski jezik i književnost, ali ne želite da radite u školi, a upravo je to najčešće radno mesto sa tim fakultetom.

– Informacije koje dobijemo od ljudi koji nas poznaju mogu nam ponekad pomoći da se vidimo u drugom svetlu, i razmislimo o nekim zvanjima na koja nismo obraćali pažnju.Popričajte s roditeljima, prijateljima, profesorima o tome kako vas oni vide, koje vaše potencijale su zapazili, za koja zanimanjima misle da imate smisla i da biste bili u njima uspešni.

Iz rečenog je vidljivo da vam za odabir studija i budućeg zanimanja treba mnogo informacija. Što više informacija prikupite, vaš će odabir biti bolji – primereniji vašim interesima, vrednostima i sposobnostima. Zato se koristite informacijama iz različitih izvora i kombinujte ih.

I vodite se mišlju francuskog filozofa Denisa Didra koji je rekao sledeđe: „Obrazovanje ne bi trebalo da bude završeno kada pojedinac napusti školu, ono treba da obuhvati sve vekove života… Da pruži ljudima u svakom trenutku svog života mogućnost da održavaju svoje znanje ili da dobijaju nova znanja.“

adminKako odabrati fakultet?
read more