All posts tagged: pamcenje

Savladajte veštinu brzog čitanja

Veštinu brzog čitanja u poslednje vreme mnogi znaju i sve više se govori o tome. Iako je sigurno jedna od najboljih metoda koje mogu naučiti studenti, čini se da je sve više onih koji su zainteresovani da nauče brzo čitanje kako bi lakše čitali ostalu literaturu. Priznajte da bi i Vama prijalo da knjige možete čitati brže nego do sada i da možete pročitati mnogo više knjiga nego što inače možete. Međutim, imajte u vidu da su sve ove metode najbolje za učenje, a kod običnog čitanja je mnogo bolje da se oslonite na sporije čitanje sa razumevanjem. Za više informacija o obrazovanju pogledajte sajt o obrazovanju.

Studenti

Za studente je veoma važno da savladaju veštinu brzog čitanja

Priprema za veštinu brzog čitanja

Kao i kod svake veštine i ovde je neophodno vežbati i savladati tehniku čitanja. Za mnoge je to veoma teško, jer se radi o čitanju koje je potpuno drugačije. Zato je najbolje da se informišete kako zapravo brzo čitanje izgleda i kako se pripremiti za to. Onda je najbolje da naučite metode i počnete sa vežbanjem.

  • Učenje je daleko lakše kada brzo čitate – to je razlog zašto veštinu brzog čitanja najpre usvoje studenti i naučnici – pogledajte kako način ishrane utiče na učenje i pamćenje;
  • Ukoliko Vam je potrebno da čitate zbog posla onda je svakako mnogo bolje da naučite brzo da čitate – poslednjih godina su blogeri koji pišu o književnosti usavršili ovu tehniku iz očiglednih razloga;
  • Za mnoge studente knjiga je zamena za predavanje, a ako nemaju mnogo vremena da uče onda je ona potpuno bespotrebna – ova tehnika mnogo pomaže;
  • I sami znate da zbog dugog čitanja strada vid, pogotovo ako nemate baš mnogo uslova za bolje svetlo ili čitanje danju;
  • Kao i kod vida, zbog čitanja strada kičma, pa je svakako mnogo bolje ako možemo da skratimo vreme čitanja i okrenemo se isključivo brzom čitanju.

Izbegnite smetnje

Kod mnogih ljudi čitanje je otežano ne zbog toga što sporo čitaju, već zato što im mnogo toga odvlači pažnju. Navikli smo da čitamo uz uključen televizor ili na prometnim autobuskim stanicama. Za ovu tehniku, međutim, nema kompromisa. Morate se potpuno isključiti i biti skoncentrisani isključivo na tekst. A da li ste znali da nespavanje utiče na pamćenje i učenje.

Čitaćete duplo brže

Procena je da običan čovek, nešto malo boljeg obrazovanja, čita oko 250 reči u minutu. To se odnosi i na studente i one kojima je čitanje posao, kao što su pisci i kritičari. Međutim, ova metoda može skratiti vreme za duplo, što znači da možete čitati i do 500 reči u minuti. To su obično dve strane u prosečnoj knjizi, što je više nego neobično.

Čitamo i izgovaramo reči u glavi

Jedna od stvari koje nas ometaju kada čitamo i usporavaju je izgovaranje reči dok čitamo. To radimo i nesvesno, jer želimo da ponovimo i utvrdimo ono što upravo čitamo. Mada to jeste metoda koja nam omogućava da razumemo ono što čitamo, ona nas znatno usporava. Zato je prvi korak ka usvajanju ove tehnike da ne izgovaramo reči dok čitamo u sebi.

Student uči

Za početak naučite da ne ponavljate reči u glavi dok čitate

Tehnike koje su potrebne za veštinu brzog čitanja

Mada je brzo čitanje jedna od neobičnih metoda čitanja, oni koji su je naučili tvrde da je veoma lako savladati je. Šta više, studenti i naučnici koji su navikli da čitaju mnogo literature obično tvrde da su ovu vrstu čitanja već spontano savladali. Sigurno je da ste i sami primetili koliko ste ubrzali čitanje i kako nekada samo skenirate tekst a ne čitate detaljno. To je jedna od tehnika brzog čitanja.

Čitati blokove reči

Kada čitamo obično čitamo reč po reč. Zadržavamo se na nekoj od njih i tumačimo potpuno zasebno. To nas, zapravo, usporava. Jedan od prvih koraka u ovoj metodi je da najpre naučimo da čitamo blokove reči. To znači da zajedno čitamo imenicu i njene prideve, glagole i priloge. Onda ćemo vremenom naučiti da skeniramo i celu rečenicu i razumemo je, a da ne moramo da se zadržavamo na svakoj reči.

Skenirajte tekst

Sigurno je da ste mnogo puta čuli ovaj izraz – skeniranje teksta. On se obično upotrebljava kada su u pitanju društvene mreže. Mi ne čitamo postove i blogove, već skeniramo. Međutim, skeniranje u ovom slučaju znači da prelazite preko teksta mnogo brže, bez zadržavanja na tumačenju i razumevanju svake reči. To obično znači i da prelazite preko teksta dijagonalno, ali to možda nećete moći odmah.

Služite se trikovima i vežbama

Jedan od trikova koji će Vam pomoći da savladate veštinu brzog čitanja je da na sredinu teksta stavite kartu i povlačite je nadole. Dok čitate tekst, pratite kartu a ne tekst. Tako ćete se fokusirati na sredinu rečenice i strane, a onda i brže skenirati tekst. Vremenom ćete tako čitati svaki tekst, bez karte. Umesto karte možete na sličan način koristiti vrh olovke.

Skenirajte stranu odjednom

Kada ste savladali praćenje olovke ili karte, sledi vežbanje. Cilj je da olovku ili kartu povlačite od vrha strane na dole što je brže moguće. Što brže povlačite, brže ćete i čitati. Vremenom ne samo da ćete čitati bez ovih pomagala, već ćete naučiti da skenirate celu stranu odjednom. Više se nećete zadržavati na značenju pojedinih reči niti zastajkivati na tačkama i zarezima. Ono što nas obično usporava kao što je kraj reda ili strane više neće biti u fokusu.

Upozorenja koja morate znati za veštinu brzog čitanja

Kada je u pitanju brzo čitanje, mnogi misle da je to magična formula uz pomoć koje možete savladati učenje i usvajanje novog sadržaja mnogo brže. Činjenica je, međutim, da brzo čitanje ne može mnogo pomoći ako Vam je potrebna koncentracija ili usvajanje novih pojmova. Šta više, postoje tvrdnje da je ova vrsta čitanja dobra samo onda kada Vam je dovoljno površno da pređete tekst.

Studenti

Ova tehnika pomoći će Vam da brzo spremite ispit, ali se ipak nakon nekog vremena vratite još jednom na tekst

Manje informacija upijate

Ono na šta bi trebalo da budete spremni ako želite da savladate ovu veštinu je nedostatak novih informacija. Vi, zapravo, ne možete detaljno i koncentrisano čitati brzo. Sigurno je da nećete razumeti baš svaku rečenicu ili izraz. Ako znamo da je i inače teško poboljšati koncentraciju, jasno Vam je zašto ovo i nije baš dobra metoda. To može predstavljati problem ako čitate beletristiku za koju i ne bi trebalo da koristite ovu metodu. Sa druge strane, dobro je da znate ovako da čitate ako usvajate novo znanje.

Vratite se kasnije na tekst

Naučnici preporučuju da bez obzira koliko dobro ste savladali veštinu brzog čitanja, ipak ne koristite je stalno. Ukoliko se spremate za ispit ili prezentaciju, onda pređite preko teksta ili knjige ubrzano. Ali, nakon nekog vremena ipak se vratite na tekst kako biste detaljnije usvojili znanja i izraze koje ste preskočili.

adminSavladajte veštinu brzog čitanja
read more

Nespavanje utiče na pamćenje i učenje

Nespavanje negativno utiče na pamćenje i učenje

Nedovoljno sna negativno utiče na pamćenje i učenje

Mnogima se dogodilo da dočekaju sitne sate i da nedovoljno naspavani sutradan nastave sa regularnim aktivnostima – poslom ili učenjem. Mladi smatraju pojavu nespavanja bezazlenom, jer kratkoročno ne osećaju značajne negativne uticaje na svakodnevne aktivnosti, pažnju, koncentraciju.
Ali kakve su dugoročne posledice noći bez sna?

adminNespavanje utiče na pamćenje i učenje
read more

„Dvojezični mozak“ bolje funkcioniše

Dvojezični mozak bolje funkcioniše

Naučno je dokazano da dvojezični mozak bolje funkcioniše!

Ukoliko od rođenja učite dva ili više jezika, imate predispozicije da donosite brže odluke, zahvaljujući već istreniranom mozgu.
Brojna istraživanja su pokazala da bilingvalni pojedinci brže donose odluke u kratkom vremenskom periodu i imaju razvijenije funkcije mozga. Uporedno istraživanje je obuhvatilo razliku između jednojezičnih i dvojezičnih pojedinaca, a rezultati govore u prilog drugima. Naime, ,,bilingvalni“ mozak poseduje više sive mase u predelu koji je odgovoran za upravljanje našim akcijama i odlukama.
Dve grupe ispitanika (istog godišta i društvenog statusa) su bile testirane, a u isto vreme su stručnjaci merili aktivnost mozga naprednim tehnikama, kao i gustinu sive moždane mase.
Tada je otkrivena pozitivna korelacija između rešavanja kognitivnih konflikata i gustine sive moždane mase. Ovaj podatak je veoma značajan, jer dokazuje da dvojezičnost od samog rođenja pozitivno utiče na razvoj mozga, koji se tokom razvoja usavršava za rešavanje kognitivnih zadataka, koji zahtevaju brze i efikasne odluke.
Činjenica je da decu treba podučavati stranim jezicima od najranijeg perioda života. Evo i nekoliko razloga koji govore u prilog ovoj tvrdnji:

  • Već sa tri dana života deca drukačije reaguju na različite jezike
  • Dvojezična deca brže uče od jednojezičnih (kao da im je mozak već istreniran)
  • Bolje se koncentrišu na bitne detalje, naročito u situacijama koje zahtevaju spontane odluke
  • Ranije nauče da čitaju i lakše uče drugi jezik
  • Bolje razumeju da drugi mogu da imaju shvatanja koja se razlikuju od njihovih
  • U poznim godinama dvojezične osobe su manje sklone slabljenju kognitivnih funkcija u odnosu na jednojezične.
admin„Dvojezični mozak“ bolje funkcioniše
read more