Nedovoljno sna negativno utiče na pamćenje i učenje
Mnogima se dogodilo da dočekaju sitne sate i da nedovoljno naspavani sutradan nastave sa regularnim aktivnostima – poslom ili učenjem. Mladi smatraju pojavu nespavanja bezazlenom, jer kratkoročno ne osećaju značajne negativne uticaje na svakodnevne aktivnosti, pažnju, koncentraciju.
Ali kakve su dugoročne posledice noći bez sna?
Naučno je dokazano da dvojezični mozak bolje funkcioniše!
Ukoliko od rođenja učite dva ili više jezika, imate predispozicije da donosite brže odluke, zahvaljujući već istreniranom mozgu.
Brojna istraživanja su pokazala da bilingvalni pojedinci brže donose odluke u kratkom vremenskom periodu i imaju razvijenije funkcije mozga. Uporedno istraživanje je obuhvatilo razliku između jednojezičnih i dvojezičnih pojedinaca, a rezultati govore u prilog drugima. Naime, ,,bilingvalni“ mozak poseduje više sive mase u predelu koji je odgovoran za upravljanje našim akcijama i odlukama.
Dve grupe ispitanika (istog godišta i društvenog statusa) su bile testirane, a u isto vreme su stručnjaci merili aktivnost mozga naprednim tehnikama, kao i gustinu sive moždane mase.
Tada je otkrivena pozitivna korelacija između rešavanja kognitivnih konflikata i gustine sive moždane mase. Ovaj podatak je veoma značajan, jer dokazuje da dvojezičnost od samog rođenja pozitivno utiče na razvoj mozga, koji se tokom razvoja usavršava za rešavanje kognitivnih zadataka, koji zahtevaju brze i efikasne odluke.
Činjenica je da decu treba podučavati stranim jezicima od najranijeg perioda života. Evo i nekoliko razloga koji govore u prilog ovoj tvrdnji:
U bliskoj budućnosti roboti kao nastavnici?
U studiji Škola i roboti učestvovalo je nekoliko medjunarodnih organizacija (Latitude, LEGO Learning Institute) u sardnji sa australijskim institutom za konsalting. U istarživanja su uključena deca uzrasta od osam do dvanaest godina iz Australije, Francuske, Nemačke, Južne Afrike, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Nakon što su upitana šta bi se dogodilo ukoliko bi roboti postali deo njihovog svakodnevnog života u školi, ali i u kući, deca su trebala da odgovore na zadatak tako što će napisati kratku priču ili je ilustrovati. Kada su radovi pregledani i analizirani došlo se do podataka da bi trideset osam odsto dece želelo da se igra sa robotom i isto toliko procenata dece bi želelo da uči sa robotom. Na osnovu odgovora otkriveno je i da deca u ovom uzrasto ne prave jasnu granicu između učenja i igre pa su tako, na primer, deca radila svoje domaće zadatke kroz igru sa robotom. Na ovaj način učenje postaje zabavno, igra postaje znanje. Istraživači su zalključili da bi roboti podstakli decu na kvalitetnije učenje a istovremeno bi takvo učenje bilo oslobodjeno pritiska koji deca osećaju prilikom tradicionalnog načina učenja.
Prema jednoj drugoj studiji (Robot For An Only Child ) deca robote doživljavaju na neki način kao roditelje ili prijatelje. Naravno, radi se o „ljudskim robotima“. Ovakvi roboti su naročito dobrodošli kod dece čiji su roditelji zauzeti a koja boluju od autizma ili neke druge slične bolesti. Kako navode dnevne novine Blic, robot je zamenio dečaka Lindon Betija iz Teksasa u školi. Iste novine pišu da dečak gotovo nema imunitet pa je zbog toga prinuđen da živi u izolaciji. Medjutim, uz pomoć robota, koji mu je ulio novu nadu u život, ne samo da prati časove u školi već i posredno ostavruje kontakt sa svojim vršnjacima.
Centar za doživotno učenje
Centar za doživotno učenje Univerziteta u Kragujevcu osnovan je u okviru Tempus projekta “Development of Lifelong Learning Framework in Serbia” čiji je nosilac Univerzitet u Kragujevcu. Centar za doživotno učenje radi na stvaranju organizacionih i institucionalnih uslova za uključivanje Univerziteta u Kragujevcu u oblast doživotnog učenja (Lifelong Learning), kao i na umrežavanju Centra sa ostalim univerzitetskim centarima za doživotno učenje u Srbiji. Budući da učenje tokom čitavog života predstavlja jedan od prioriteta u društvu znanja i u ekonomiji zasnovanoj na znanju, potrebno je otvoriti obrazovanje prema najširoj populaciji kako bi se što bolje odgovorilo na izazove koji nastaju u procesu globalizacije. Između ostalog, Centar za doživotno učenje ima zadatak da ostvari partnerstvo između svih relevantnih stejkholdera: države i njenih organa, preduzeća, lokalnih zajednica, obrazovnih institucija. Organizovanjem okruglih stolova, konferencija i sličnih manifestacija, Centar za doživotno učenje Univerziteta u Kragujevcu otvara socijalni dijalog, a istraživanjem potreba poslodavaca za novim znanjima i veštinama na tržištu rada, organizovanjem kurseva, radionica i obuka direktno pokreće pojedince ka stalnom usavršavanju i sticanju novih primenljivih znanja.
Centar za doživotno učenje Univerziteta u Kragujevcu nalazi se na Ekonomskom fakultetu, kancelarija E-6. Detaljnije informacije o Tempus projektu i o radu Centra možete naći na internet-stranici: www.delfis.kg.ac.rs.
Dobrodošli u dvadeset prvi vek
Moramo promeniti mišljenje prema kome je školovanje ograničeno samo na mlađe životno doba. Kako bi i moglo biti u svetu u kojem pola stvari koje čovek nauči sa dvadeset godina više nije istinito u njegovoj četrdesetoj, a pola stvari koje zna sa četrdeset godina nije ni postojalo kad je imao dvadeset. Artur Klark
Prve škole u Srbiji
Počeci obrazovanja u Srbiji datiraju od 11. i 12. veka sa osnivanjem prvih škola pri katoličkim manastirima u Titelu i Baču u današnjoj Vojvodini, koja je tad bila deo Ugarske. Obrazovanje ljudi se takođe vršilo i u mnogim manastirima Srpske pravoslavne crkve poput Sopoćana, Studenice i u Pećkoj patrijaršiji.
Posle pada srpske srednjovekovne države i velikih seoba Srba u Austriji, Srbi su se našli pod velikim pritiskom katoličke crkve. U cilju odbrane od pokrštavanja zatražena je pomoć od Rusije iz koje će doći učitelji Maksim Suvorov (otvorio Slavjansku školu) i posle njega Emanuel Kozačinski (koji će otvoriti Latinsku školu). Avram Mrazović je 1. maja 1778. u Somboru osnovao prvu srpsku osnovnu školu „Normu“, koja je najstarija ustanova za obrazovanje učitelja za slovensko stanovništvo na jugu Evrope. Karlovački mitropolit Stevan Stratimirović je 1791. u Sremskim Karlovcima osnovao Karlovačku gimnaziju.
Tokom Prvog srpskog ustanka, u Beogradu je 1808. osnovana Velika škola zaslugom Ivana Jugovića i Dositeja Obradovića. U Kragujevcu je oktobra 1838. osnovan Liceum Knjažestva serbskog (Licej), prva viša škola u Srbiji. Ona je 1841. premeštena u Beograd. Licej je postojao do 1863. kada prerasta u Veliku školu, koja je imala tri fakulteta: Filozofski, Tehnički i Pravni.
Beogradski univerzitet je osnovan 1905. Posle Drugog svetskog rata iz Beogradskog univerziteta su se izdvojili Univerzitet u Novom Sadu (1960), Univerzitet u Nišu (1965), Univerzitet u Nišu (1970), Univerzitet u Podgorici (1974) i Univerzet u Nišu (1976).
Obrazovanje po Miroslavljevom Jevandjelju
Obrazovanje (lat. educatus, educate, educere – izneti; ducere – voditi; edukacija) je proces promene ličnosti u željenom pravcu usvajanjem različitih sadržaja u zavisnosti od uzrasta i potreba jedinke. Obrazovanje uključuje i vaspitne, pored obrazovnih sadržaja. Najznačajnija obrazovna institucija obrazovno-vaspitnog karaktera je škola. Razvojem sistema komunikacije obrazovanje postaje globalni proces koji je teško usmeravati samo u željenom pravcu određene socijalne zajednice.
Izraz škola je grčka reč. Bukvalno bi značila dokolica, rekreacija. U starim društvima školovanje je bilo dostupno samo malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Verski velikodostojnici, često su bile jedine pismene grupe ljudi, koji su znanje koristili za čitanje i tumačenje religijskih tekstova. Za većinu, odrastanje je značilo učenje na primerima starijih. Bilo je uobičajeno da deca veoma rano počnu pomagati u domaćim poslovima, u radu na poljima i u zanatskom radu. Jedan od razloga nečitanja je bio taj što su se svi tekstovi umnožavali ručno, a to je bilo dugotrajno i teško.
