Nedovoljno sna negativno utiče na pamćenje i učenje
Mnogima se dogodilo da dočekaju sitne sate i da nedovoljno naspavani sutradan nastave sa regularnim aktivnostima – poslom ili učenjem. Mladi smatraju pojavu nespavanja bezazlenom, jer kratkoročno ne osećaju značajne negativne uticaje na svakodnevne aktivnosti, pažnju, koncentraciju.
Ali kakve su dugoročne posledice noći bez sna?
Naučno je dokazano da dvojezični mozak bolje funkcioniše!
Ukoliko od rođenja učite dva ili više jezika, imate predispozicije da donosite brže odluke, zahvaljujući već istreniranom mozgu.
Brojna istraživanja su pokazala da bilingvalni pojedinci brže donose odluke u kratkom vremenskom periodu i imaju razvijenije funkcije mozga. Uporedno istraživanje je obuhvatilo razliku između jednojezičnih i dvojezičnih pojedinaca, a rezultati govore u prilog drugima. Naime, ,,bilingvalni“ mozak poseduje više sive mase u predelu koji je odgovoran za upravljanje našim akcijama i odlukama.
Dve grupe ispitanika (istog godišta i društvenog statusa) su bile testirane, a u isto vreme su stručnjaci merili aktivnost mozga naprednim tehnikama, kao i gustinu sive moždane mase.
Tada je otkrivena pozitivna korelacija između rešavanja kognitivnih konflikata i gustine sive moždane mase. Ovaj podatak je veoma značajan, jer dokazuje da dvojezičnost od samog rođenja pozitivno utiče na razvoj mozga, koji se tokom razvoja usavršava za rešavanje kognitivnih zadataka, koji zahtevaju brze i efikasne odluke.
Činjenica je da decu treba podučavati stranim jezicima od najranijeg perioda života. Evo i nekoliko razloga koji govore u prilog ovoj tvrdnji:
Nova radna mesta u EU za naučnike iz Srbije
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja ili skraćeno CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire) nastala je pre nekoliko decenija i bavi se istraživanjima u oblasti nuklearne fizike. Ova organizacija danas broji 20 članica, oko 2.400 zaposlenih i oko 10.000 gostujućih naučnika koji predstavljaju više od 600 univerziteta širom sveta. Sve do 1961. godine jedna od članica ove organizacije bila je i Srbija, a njen povratak u centar vezuje se za 2002. godinu, i trenutno se možemo pohvaliti činjenicom da na najrazličitijim eksperimentima radi čak 30 naših naučnika. Zadovoljan radom i znanjem naših naučnika, u posetu Beogradu došao je i direktor ove organizacije, prof. dr Rolf Hojer. On je u svojoj jednodnevnoj poseti Beogradu obišao i Fizički fakultet kako bi se upoznao sa uslovima u kojima rade naši mladi naučnici i studenti ovog fakulteta. Ovom prilikom profesor je istakao da je jako važno da mladi naučnici iz Srbije postanu deo CERN porodice, kao i da svojim učešćem u istraživanjima daju doprinos nauci, i pozvao ih je da konkurišu na sve vrste radnih mesta koja otvara CERN.
Nova radna mesta za naučnike iz Srbije, je odlicna prilika za našu omladinu!
Status kandidata, EU i Srpska zastava zajedno
Ministar prosvete, Žarko Obradović, naglasio je da sticanje statusa kandidata Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU) predstavlja posebnu šansu za obrazovanje i nauku, s obzirom na to da će naša zemlja biti u prilici da kroz različite projekte unese mnoge inovacije u svoj obrazovni sistem.
To će biti prilika da od drugih preuzmemo najbolja rešenja i primenimo ih u praksi, istakao je on.
Obradović je ponovio i da Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. godine predviđa da srednje obrazovanje postane obavezno, kao i povećanje obuhvata dece koja ulaze u sistem obrazovanja sa sadašnjih 95 na 98 odsto. On je naveo i podatke prema kojima 97 odsto prvaka sa velikom željom i energijom ulazi u sistem obrazovanja, ali se entuzijazam tokom školovanja smanjuje, i upozorio na to da treba pronaći odgovor zašto je to tako.
